Stogodišnje jaje – delikates iz daleke Kine

Iako sam naslov ovog teksta ukazuje na sto godina staro jaje , nije baš toliko vremena potrebno da bi se dobio ovaj dalekoistočni delikates koji je u Aziji veoma cenjen. Nije potrebno sto godina , ali je potrebno duže vreme da se dođe do ovog specijaliteta … Ni manje ni vise nego par meseci , tačnije od pet nedelja do pet meseci , u zavisnosti do kog nivoa se želi doći da bi se proizvelo stogodišnje jaje…

 

stogodišnje jaje

dnevnik.hr

Postupak dobijanja ovog jajeta nastao je još pre odprilike 500 godina u Kini kada je jedan seljak primetio jaje koje se nalazi u smeši u kojoj se i  dan danas ono drži.. Kada je uspeo da pojede (odakle mu samo ideja…) mnogo mu se svidelo pa je čovek ponovio ovaj postupak , tačnije to je proces u kome se jaje oblaže mešavinom gline, soli, pepela, živog kreča i pirinča , a onda se ostavlja da odleži pomenuti period .. E tada se dešava magija, kažu oni koji su probali i kojima se svidelo..

Posledica

Od ovakvog stajanja dogadjaju se promene koje se većini neće dopasti , bolje reći od kojih je većini muka… Naime žumance poprima zelenu boju i postaje gnjecavo , dok belance dobija braon providnu boju , nešto kao žele , a sve to miriše (ili smrdi ) na sumpor… Sada dobijate pravu sliku..

Može se jesti samo ili kao prilog , mada jako dobro prolazi kao brza hrana u kombinaciji sa ukiseljenim korenom đumbira ili uz tofu , soja sos ili kakav drugi začin..Pored naziva stogodišnje jaje postoje i drugi nazivi , a to su hiljadugodišnje, milenijumsko jaje ili jaje konjskog urina , zbog svog ,mirisa sumpora i amonijaka

E sad… Ovaj portal treba hranu da učini zanimljivijom , a ne da je zgadi 🙂 ali ovakve pojave jednostavno stvaraju čuđenje i zbog toga ih i objavljujemo … Mi nećemo probati ovaj specijalitet , a ni vama ne savetujemo… Ali ako se odlučite  – PRIJATNO I SREĆNO